Insulinska rezistencija: simptomi koje telo šalje i kako je lečiti

Stalan umor posle obroka, žudnja za slatkim, kilogrami koji se skupljaju oko struka i teško mršavljenje uprkos trudu – iza ovih tegoba često stoji insulinska rezistencija. Reč je o poremećaju u kome ćelije slabije reaguju na insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi. Prepoznaje se na vreme jednostavnim analizama, a pravovremenom promenom navika i, po potrebi, terapijom može se držati pod kontrolom. U ovom tekstu objašnjavamo šta je insulinska rezistencija, koji su simptomi, kako se dijagnostikuje i kako se leči.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulin je hormon koji luči pankreas i koji „otključava“ ćelije da iz krvi prime glukozu (šećer) i pretvore je u energiju. Kod insulinske rezistencije ćelije postaju manje osetljive na insulin, pa pankreas mora da luči sve veće količine hormona da bi održao normalan nivo šećera. Takvo stanje povišenog insulina (hiperinsulinemija) godinama može proticati bez jasnih tegoba, ali vremenom povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, policističnih jajnika i masne jetre.

Simptomi insulinske rezistencije

Simptomi su često nespecifični i lako ih pripišemo stresu ili umoru. Na insulinsku rezistenciju mogu ukazivati:

• Malaksalost i pospanost, naročito posle obroka bogatih ugljenim hidratima.
• Izražena žudnja za slatkim i čest osećaj gladi.
• Nakupljanje masnih naslaga oko struka i otežano mršavljenje.
• „Magla u glavi“ – slabija koncentracija i osećaj tromosti.
• Tamnije, baršunaste promene kože na vratu, pazuhu ili preponama (acanthosis nigricans).
• Nepravilan menstrualni ciklus i znaci policističnih jajnika (PCOS) kod žena.
• Pojačano opadanje kose i promene raspoloženja.

Prisustvo jednog ili više ovih znakova ne znači nužno da imate insulinsku rezistenciju, ali je dovoljan razlog da uradite ciljane analize.

Uzroci i faktori rizika

• Ishrana bogata prostim šećerima i prerađenom hranom.
• Nedovoljna fizička aktivnost i pretežno sedeći način života.
• Prekomerna telesna težina, posebno masne naslage u predelu stomaka.
• Hronični stres i nedovoljan ili nekvalitetan san.
• Nasledna sklonost i porodična istorija dijabetesa tipa 2.
• Hormonski poremećaji, pre svega policistični jajnici.

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza krvi, uz procenu simptoma i faktora rizika. Najčešće se koriste:

• Glukoza i insulin našte – izmerene vrednosti služe za izračunavanje HOMA-IR indeksa, koji pokazuje stepen insulinske rezistencije.
• OGTT sa insulinom (oralni glukoza-tolerans test) – prati se kretanje šećera i insulina nakon uzimanja glukoze.
• HbA1c (glikozilirani hemoglobin) – prosečan nivo šećera u prethodnih dva do tri meseca.
• Po potrebi lipidni status, hormoni štitne žlezde i polni hormoni.

Rezultate uvek tumači lekar, jer se referentne vrednosti i plan daljeg praćenja prilagođavaju svakom pacijentu pojedinačno.

Veza sa gojaznošću, PCOS i štitnom žlezdom

Insulinska rezistencija retko dolazi sama. Usko je povezana sa načinom na koji hormoni utiču na težinu i metabolizam, a kod žena je čest pratilac policističnih jajnika. Poremećaji rada štitne žlezde dodatno mogu usporiti metabolizam i otežati regulaciju težine, pa se ova stanja često ispituju zajedno.

Lečenje insulinske rezistencije

Osnovu lečenja čini promena životnih navika, koja kod većine ljudi značajno poboljšava osetljivost ćelija na insulin:

• Ishrana sa manje prostih šećera i prerađene hrane, a više vlakana, kvalitetnih proteina i povrća, uz raspoređene obroke.
• Redovna fizička aktivnost – kombinacija aerobnog vežbanja i vežbi snage pomaže ćelijama da efikasnije koriste glukozu.
• Regulacija telesne težine – već gubitak 5 do 10 odsto težine može osetno poboljšati vrednosti.
• Kvalitetan san i upravljanje stresom, jer i oni utiču na nivo šećera i insulina.
• Medikamentozna terapija (npr. metformin) – kada je potrebna, uvodi je i prati isključivo lekar.

Cilj nije kratkotrajna dijeta, već održive promene koje se sprovode uz nadzor lekara i, po potrebi, nutricioniste.

Kada se javiti endokrinologu?

Ako prepoznajete više navedenih simptoma, imate prekomernu težinu koju teško regulišete ili u porodici postoji dijabetes, preporučuje se pregled kod endokrinologa. Lekar će na osnovu analiza proceniti da li je reč o insulinskoj rezistenciji i predložiti plan. Više o pregledima pročitajte na stranici Endokrinologija, a termin možete zakazati onlajn u Poliklinici Miren Medic.

Česta pitanja

Da li se insulinska rezistencija može izlečiti?

Kod mnogih ljudi osetljivost na insulin se promenom ishrane, fizičkom aktivnošću i regulacijom težine značajno popravlja, a vrednosti se mogu vratiti u normalne okvire. Zato se insulinska rezistencija smatra stanjem koje se dobro kontroliše, uz redovno praćenje kod lekara.

Koji test pokazuje insulinsku rezistenciju?

Najčešće se koristi HOMA-IR indeks, koji se izračunava iz vrednosti glukoze i insulina našte. U pojedinim slučajevima lekar preporučuje i OGTT sa merenjem insulina.

Da li insulinska rezistencija znači da imam dijabetes?

Ne. Insulinska rezistencija je stanje koje prethodi dijabetesu tipa 2 i predstavlja upozorenje, ali ne znači da dijabetes već postoji. Pravovremenim merama rizik od razvoja dijabetesa se značajno smanjuje.

Da li se zbog insulinske rezistencije teže mršavi?

Da, povišen insulin podstiče nakupljanje masti, naročito oko struka, i može otežati mršavljenje. Zbog toga je regulacija insulinske rezistencije često ključan korak ka uspešnom i trajnom gubitku težine.

Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje lekarski pregled. Za dijagnozu i terapiju obratite se endokrinologu.