Štitna žlezda: simptomi hipotireoze i hipertireoze koje ne treba ignorisati

Umor koji ne prolazi, promene telesne težine bez jasnog razloga, osetljivost na hladnoću ili nervoza i ubrzan rad srca – ove tegobe lako pripišemo stresu i užurbanom životu. Iza njih, međutim, često stoji poremećaj rada štitne žlezde. Ova mala žlezda u obliku leptira upravlja metabolizmom celog tela, a njeni poremećaji su izuzetno česti, naročito kod žena. U ovom tekstu objašnjavamo koji su simptomi bolesti štitne žlezde, koje analize se rade i kada je vreme za pregled endokrinologa.

Šta radi štitna žlezda?

Štitna (tiroidna) žlezda nalazi se u prednjem delu vrata i luči hormone T3 i T4, koji regulišu metabolizam, telesnu temperaturu, rad srca, raspoloženje i nivo energije. Kada žlezda radi usporeno, govorimo o hipotireozi; kada radi ubrzano, o hipertireozi. Oba stanja daju prepoznatljive, ali suprotne simptome.

Simptomi hipotireoze (usporen rad žlezde)

• Stalan umor, malaksalost i pospanost.
• Dobijanje na težini uprkos nepromenjenoj ishrani.
• Osetljivost na hladnoću i hladni udovi.
• Suva koža, lomljivi nokti i pojačano opadanje kose.
• Zatvor (opstipacija) i usporeno varenje.
• Otok lica, promuklost i osećaj pritiska u vratu.
• Potištenost, slabija koncentracija i usporen puls.

Simptomi hipertireoze (ubrzan rad žlezde)

• Neobjašnjiv gubitak težine uz normalan ili pojačan apetit.
• Ubrzan i nepravilan rad srca (palpitacije).
• Nervoza, razdražljivost i unutrašnji nemir.
• Pojačano znojenje i loše podnošenje toplote.
• Drhtavica ruku (tremor) i nesanica.
• Učestale stolice i osećaj slabosti mišića.

Hašimoto i autoimunske bolesti štitne žlezde

Hašimoto tireoiditis je najčešći uzrok hipotireoze i predstavlja autoimunsko oboljenje u kome imuni sistem postepeno oštećuje štitnu žlezdu. Sa druge strane, Grejvsova bolest je čest autoimunski uzrok hipertireoze. Ove bolesti se otkrivaju analizom antitela (npr. anti-TPO) i zahtevaju redovno praćenje kod endokrinologa.

Čvorovi i uvećanje štitne žlezde (struma)

Čvorovi (noduli) na štitnoj žlezdi su veoma česti i u najvećem broju slučajeva su bezopasni. Ipak, svaki čvor treba proceniti ultrazvukom, a po potrebi i dodatnim analizama, kako bi se isključila mogućnost malignih promena i pratio njegov razvoj. Uvećanje žlezde (struma) može biti praćeno osećajem pritiska u vratu ili otežanim gutanjem.

Koje analize se rade?

• TSH – osnovni test kojim se procenjuje rad štitne žlezde.
• T3 i T4 (slobodni) – nivoi hormona štitne žlezde.
• Anti-TPO i anti-Tg antitela – otkrivaju autoimunske bolesti poput Hašimota.
• Ultrazvuk štitne žlezde – procena veličine, strukture i eventualnih čvorova.

Koje analize su potrebne i kako se tumače, procenjuje lekar na osnovu simptoma i nalaza.

Ko je u povećanom riziku?

Bolesti štitne žlezde češće se javljaju kod žena, tokom trudnoće i u postporođajnom periodu, kao i kod osoba sa porodičnom istorijom tiroidnih ili autoimunskih bolesti. Poremećaji štitne žlezde često idu uz druge metaboličke poremećaje, poput insulinske rezistencije, pa se nalazi neretko posmatraju zajedno sa uticajem hormona na težinu i metabolizam.

Lečenje bolesti štitne žlezde

Lečenje zavisi od vrste poremećaja. Hipotireoza se najčešće nadoknađuje hormonskom (supstitucionom) terapijom, uz redovne kontrole nivoa TSH. Hipertireoza se leči lekovima koji smanjuju stvaranje hormona, a u pojedinim slučajevima drugim metodama. Čvorovi i uvećanje žlezde prate se ultrazvukom, a odluku o eventualnoj operaciji donosi lekar. Terapiju uvek određuje i prati endokrinolog, prema individualnom nalazu.

Kada se javiti endokrinologu?

Ako primećujete više navedenih simptoma, osećaj pritiska u vratu ili imate porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde, preporučuje se pregled kod endokrinologa. Više o pregledima i dijagnostici pročitajte na stranici Endokrinologija, a pregled možete zakazati onlajn u Poliklinici Miren Medic.

Česta pitanja

Koji su prvi znaci bolesti štitne žlezde?

Najčešći rani znaci su promene energije i telesne težine, osetljivost na hladnoću ili toplotu, promene raspoloženja i sna, kao i suva koža ili opadanje kose. Pošto su simptomi nespecifični, potvrđuju se analizom krvi.

Koji test pokazuje rad štitne žlezde?

Osnovni test je TSH. Uz njega se, po proceni lekara, rade slobodni T3 i T4, kao i antitela (anti-TPO) i ultrazvuk žlezde.

Da li su čvorovi na štitnoj žlezdi opasni?

Većina čvorova je bezopasna, ali svaki treba proceniti ultrazvukom i pratiti. Lekar odlučuje da li su potrebne dodatne analize kako bi se isključile maligne promene.

Da li bolest štitne žlezde utiče na telesnu težinu?

Da. Usporen rad žlezde (hipotireoza) često dovodi do dobijanja na težini, dok ubrzan rad (hipertireoza) može izazvati mršavljenje. Regulacijom rada žlezde obično se stabilizuje i telesna težina.

Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje lekarski pregled. Za dijagnozu i terapiju obratite se endokrinologu.