Perimenopauza i menopauza: simptomi, faze i savremeno lečenje

Medicinski pregledala: prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva.

Neredovni ciklusi posle četrdesete, talasi vrućine koji dolaze niotkuda, noći bez sna i osećaj da „više niste svoji", sve to može biti perimenopauza, prirodan prelazni period pred menopauzu. Dobra vest: tegobe ovog perioda danas se uspešno leče i nijedna žena ne mora da ih trpi ćutke. Prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva čija je jedna od užih oblasti upravo menopauza, objašnjava šta se dešava u telu, koje analize imaju smisla i koje mogućnosti lečenja postoje.

Šta je perimenopauza, a šta menopauza?

Perimenopauza je period hormonskog kolebanja koji prethodi menopauzi. Najčešće počinje sredinom četrdesetih godina (ponekad i ranije) i traje u proseku 4 do 8 godina. Jajnici postepeno smanjuju proizvodnju estrogena, nivoi hormona osciluju iz meseca u mesec, pa su i simptomi promenljivi.

Menopauza je, strogo medicinski, jedan datum: dan kada se navrši 12 meseci od poslednje menstruacije. Prosečna starost u kojoj žene ulaze u menopauzu je oko 51 godine. Sve posle toga naziva se postmenopauza. Menopauza pre 45. godine smatra se ranom, a pre 40. godine prevremenom, i uvek zahteva lekarsku obradu.

Termin „premenopauza" u svakodnevnom govoru najčešće označava isto što i perimenopauza, godine pred menopauzu u kojima se ciklus i simptomi menjaju.

Najčešći simptomi perimenopauze i menopauze

• Neredovni ciklusi, kraći ili duži razmaci, obilnija ili oskudnija krvarenja; tipično prvi znak perimenopauze.
• Valunzi (talasi vrućine), nagli osećaj toplote u licu, vratu i grudima, često sa crvenilom i znojenjem, u trajanju od nekoliko minuta. Ima ih oko tri četvrtine žena.
• Noćno znojenje i nesanica, buđenje mokre od znoja, isprekidan san, jutarnji umor.
• Promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost, potištenost; kod žena sa ranijim depresivnim epizodama tegobe se mogu pojačati.
• „Magla u glavi", teže pamćenje i koncentracija.
• Suvoća vagine i bolni odnosi, češće urinarne infekcije i nagoni na mokrenje.
• Pad libida.
• Bolovi u zglobovima i mišićima, suva koža, proređivanje kose.
• Preraspodela telesne mase, masno tkivo se premešta ka stomaku i pored nepromenjene ishrane.

Simptomi mogu početi godinama pre poslednje menstruacije i trajati različito dugo, valunzi u proseku 4 do 7 godina, kod dela žena i duže.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kod žena starijih od 45 godina sa tipičnim tegobama i proređenim ciklusima, dijagnoza je pre svega klinička, postavlja se na osnovu razgovora i pregleda, a hormonske analize nisu uvek neophodne (u perimenopauzi vrednosti hormona variraju iz nedelje u nedelju, pa pojedinačan nalaz može da zavara).

Analize i pregledi imaju jasnu ulogu kada treba isključiti druge uzroke tegoba ili proceniti opšte zdravlje:

• FSH i estradiol, kod sumnje na ranu menopauzu ili nejasne slike;
• TSH (štitasta žlezda), poremećaji štitaste žlezde verno oponašaju simptome menopauze (valunge, znojenje, nesanicu, promene raspoloženja) i moraju se isključiti;
• Ginekološki pregled sa ultrazvukom, obavezan kod svakog neurednog krvarenja, posebno kod krvarenja POSLE menopauze, koje se uvek smatra alarmantnim dok se ne dokaže suprotno;
• PAPA test i ultrazvuk dojki / mamografija, redovan skrining se u ovim godinama ne prekida, naprotiv.

Sve navedeno dostupno je u Miren Medic klinici na jednom mestu, pregled, ultrazvuk, laboratorija i ultrazvuk dojki, uz konsultaciju endokrinologa kada je potrebna.

Kako se leče tegobe menopauze?

### Hormonska supstituciona terapija (HST)

Hormonska terapija je najefikasniji način lečenja valunga, noćnog znojenja i suvoće vagine, a povoljno deluje i na san, raspoloženje i zdravlje kostiju. Savremeni stav struke glasi: za većinu zdravih žena mlađih od 60 godina, odnosno unutar 10 godina od menopauze, koristi pravilno odabrane hormonske terapije prevazilaze rizike. Terapija se uvek određuje individualno, nakon pregleda, uvida u ličnu i porodičnu istoriju (tromboze, karcinom dojke, bolesti jetre), u najnižoj efikasnoj dozi i uz redovne kontrole.

### Nehormonske mogućnosti

Za žene koje hormonsku terapiju ne žele ili ne smeju da koriste postoje delotvorne alternative: pojedini antidepresivi u niskim dozama smanjuju valunge, lokalni estrogen u vidu vagičkih preparata rešava suvoću uz zanemarljivo sistemsko dejstvo (o svemu odlučuje lekar), a kognitivno-bihejvioralne tehnike dokazano pomažu kod valunga i nesanice.

### Stil života koji zaista pomaže

Redovna fizička aktivnost (uključujući trening snage za očuvanje mišića i kostiju), održavanje telesne mase, manje alkohola i kofeina, prestanak pušenja, lagana slojevita odeća i hladnija spavaća soba, male mere koje zbirno prave veliku razliku.

Menopauza i dugoročno zdravlje: kosti i srce

Pad estrogena ubrzava gubitak koštane mase (rizik od osteoporoze) i menja lipidni profil, čime raste kardiovaskularni rizik. Zato su godine oko menopauze pravi trenutak za sveobuhvatan pregled: krvni pritisak, lipidni status, šećer u krvi, vitamin D, po potrebi denzitometrija. To je ujedno prilika da se preventivno postavi plan za narednu deceniju, što je upravo filozofija sistematskih pregleda u Miren Medic klinici.

Cene pregleda u Miren Medic klinici

Usluga	Cena
Ginekološki pregled (prof. dr Snežana Rakić)	12.000 RSD
Ginekološki ultrazvuk (prof. dr Snežana Rakić)	10.000 RSD
Ultrazvuk dojki (prof. dr Snežana Rakić)	8.000 RSD
PAPA test	2.000 RSD
Hormonske analize (FSH, estradiol, TSH...)	prema cenovniku laboratorije

Najčešća pitanja o perimenopauzi i menopauzi

U kojim godinama počinje perimenopauza?

Najčešće sredinom četrdesetih, ali može i ranije. Prosečna starost ulaska u menopauzu (12 meseci bez menstruacije) je oko 51 godine.

Koliko traju valunzi?

U proseku 4 do 7 godina, s tim što je raspon veliki, kod nekih žena nekoliko meseci, kod drugih preko deset godina. Upravo zato tegobe ne treba trpeti: postoje efikasne terapije.

Da li u perimenopauzi mogu da zatrudnim?

Da. Sve dok ne prođe 12 meseci od poslednje menstruacije, ovulacija je povremeno moguća i kontracepcija je potrebna ako trudnoću ne planirate.

Da li je hormonska terapija bezbedna?

Za većinu zdravih žena mlađih od 60 godina ili unutar 10 godina od menopauze, da, uz individualnu procenu i redovne kontrole. Odluka se donosi zajedno sa ginekologom nakon pregleda i uvida u istoriju bolesti.

Koje analize treba uraditi u menopauzi?

Po proceni lekara: FSH i estradiol kod nejasne slike ili sumnje na ranu menopauzu, TSH radi isključenja bolesti štitaste žlezde, uz redovan PAPA test, ultrazvuk i kontrolu pritiska, lipida i šećera.

Da li je krvarenje posle menopauze normalno?

Ne. Svako krvarenje koje se javi nakon 12 meseci bez menstruacije zahteva ginekološki pregled sa ultrazvukom, bez odlaganja.

Zakažite pregled

Tegobe perimenopauze ne morate da trpite. Zakažite pregled kod prof. dr Snežane Rakić na +381 64 9510 000, Miren Medic, Vojvode Stepe 250, Voždovac. Na jednom mestu: pregled, ultrazvuk, laboratorija i plan terapije skrojen za vas.

O autoru

Medicinski pregledala: prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva. Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu; dugogodišnji načelnik akušerstva i v. d. direktora GAK „Narodni front"; uže oblasti: perinatologija, sterilitet i menopauza.